Dešava nam se da u ovim brzim vremenima ubrzamo sve, pa i način na koji se hranimo.

Šta se dešava kad brzo jedemo?

Ako jedemo brzo, ubacujemo velike komade hrane, želudac nema vremena da obradi informacije koje prima, jer one dolaze u obliku velikih komada podataka u hrani. Ako želudac ne dobije pravu informaciju u pravo vreme, varenje se usporava. Telo vam neće poslati signal da je sito. Brzim “trpanjem” hrane ne dozvoljavate enzimima u pljuvački da razlože hranu u ustima, da želudac to ne bi morao da radi. Kada žvaćete, hrana se razlaže, pa želudac ima vremena da se pripremi za hranu.

Dok žvaćemo, proces varenja već počinje. Enzimi iz pljuvačke mešaju se sa hranom, pa hrana stiže do želuca kao potpuno formirana “informacija”. To je isto kao kada objašnjavaš nekome kako da stigne do nekog odredišta. Što mu više podataka daš, on lakše stigne do odredišta. I manje mu vremena treba da se snađe.

Zato – žvaći polako 🙂