Postoje ljudi koji su poput supermena. Vešto kombinuju uspešnu karijeru i roditeljstvo, i uz to vode računa o tome da budu redovno fizički aktivni.

Jelena Trninić je sjajan primer takve, super-žene. Jelena je majka dva dečaka i menadžer za regulatorne poslove Coca- Cola Hellenic grupe. I još – Jelena je naš  redovni vežbač. 🙂

Poželeli smo da čujemo – kako izgleda Jelenin prosečni radni dan, te u čemu je tajna njenog životnog balansa.

Jelena-Trninic-COCA-COLA-HBC-SRBIJA-655

1.       Zaposleni ste u Coca-Cola Hellenic, kao menadžer za regulatorne poslove CCH grupe. Budući da je to kompanija o kojoj maštaju mnogi mladi ljudi, možete li nam reći malo više o svom poslu, i ukratko nam opisati kako izgleda vaš prosečni radni dan?
Prosečni radni dan ne počinje poslovnim već privatnim obavezama, imam dva sina koja već od 06:30 nameću ozbiljan tempo, pa je do zvaničnog početka radnog dana u 09:00 već odrađena gomila drugih obaveza. Posao koji radim je izazovan zato što svaki dan donosi nesto novo ili nešto staro, samo na novi način, i zato što podrazumeva rad sa ljudima. Industrija hrane i pića je sama po sebi dinamična, tržište i potrošači diktiraju promene koje kompanije ostvaruju u saradnji sa dobavljačima i kupcima, a na celokupno poslovno okruzenje utiče postojeći pravni okvir, državni organi i institucije, druge industrije, međunarodne/domaće organizacije, nevladin sektor… Osoba zadužena za regulatorne poslove koordinira aktivnosti i interakcije sa subjektima koji utiču na poslovno okruzenje kompanije. Pošto radim za CCH grupu pokrivam više zemalja južne i jugoistočne Evrope i vrlo često radni dan predstavlja niz video konferencija sa razliičitim ljudima iz različitih zemalja. Službena putovanja su sastavni deo posla, što donosi dodatnu dinamiku. Ipak, najvažnije od svega je kako se čovek oseća dok obavlja svoj posao, bez obzira na vrstu posla. Kada ste zadovoljni i ispunjeni zbog svega što ste uradili u toku dana, ne gledate na sat u iščekivanju kraja radnog dana. A onda počinje nova smena na mama-poslu, i druga vrsta zadovoljstva i ispunjenja. I sutra je opet novi dan…

 

 

2.       Mnogo radite a opet – redovno trenirate. Kako Vam to uspeva?

Ko kaze da uspeva?! Šalim se… Često zbog poslovnih obaveza ne stignem da odradim 3 treninga nedeljno u sali, pa se trudim da izostanak zamenim teretanom kad sam na putu, bajsom ili odlaskom na bazen kad sam u Beogradu, ali i da dodam još neku akciju u toku nedelje: rolere, jutarnji 15-min high intense You Tube trening, kućne poslove, šetnju…  Pre godinu dana sam donela odluku da je fizička aktivnost sastavni deo mog zivota. Celog života sam bila tzv. kampanjski rekreativac: vežbam 2-3 meseca pa pauziram 5-6… I svaki put mi je teško da ponovo počnem da vežbam. I svaki put imam neki (dobar!) izgovor zašto baš danas neću stići na trening, uz čvrsto obećanje da je sledeći termin moj i samo moj! Naravno, kao što se moze i pretpostaviti, za sledeći termin koji propuštam imam opet sjajan razlog, da ne kazem izgovor. Daleko od toga da sam postala fitness manijak, i dalje mi se dešava da pomislim “uf, danas trening…”. Jedina razlika je u tome što ipak sebe nateram da odem na trening, i onda budem zadovoljna sto nisam posustala i odustala.
 

 

3.       Šta za Vas znače redovni treninzi?

Energetsko punjenje i energetsko pražnjenje, zavisi od toga šta mi predstoji ili šta je bilo u toku tog dana. Često i biram treninge u zavisnosti od toga da li mi treba dodatna energija ili samo želim da izbacim iz sebe stres i/ili negativnu energiju. Trening može da bude i samo zabava, sat vremena glasne muzike uz smeh i skakanje i osećam se kao posle dobrog provoda u klubu. Nekada je to prilika za razmišljanje, i tada vežbam automatski, tzv. auto-pilot trening. Često odem na trening zato što želim “vreme samo za sebe”… U svakom slučaju, više to nije samo fizicka aktivnost, vežbanje je donelo neku dodatnu vrednost emocionalnog i fizičkog zadovoljstva. I još nesto… divno je kada izvučete letnje stvari nakon zimske pauze i shvatite da baš sve mozete da obučete, a nesto čak mora da se sužava – to mi se dešava prvi put u životu. J

 

 

4.       Zašto Akademija Kočović?

Iz više razloga: odlična ponuda treninga, raspored treninga je takav da mogu da se prilagodim u skladu sa ostalim svojim obavezama, odlični treneri!!! – stručni, posvećeni, zabavni i nikada jednolični u realizaciji treninga, programi dinamični i inovativni, cena vrlo prihvatljiva – pogotovo kada se uzimaju višemesečni paketi, osoblje ljubazno i prijatno, uredne i čiste sale i svlačionice.

 

 

 

5.       Na osnovu čega birate treninge?

Mislim da sam probala sve treninge u ponudi Akademije Kočović… Redovno idem na one koji mi fizički, kondiciono i energetski najviše odgovaraju, a važno je i kako se osećam na sam dan treninga. Nekada odem na low intense trening u večernjim satima iako sam mogla da odvežbam mnogo jači i intenzivniji trening. Prija mi ta promena vrste treninga ili tajminga za vezbanje. Veliki uticaj ima i sam trener, ali zaista ne želim da izdvajam nikoga posebno jer je cela ekipa sjajna i toliko posvećena da bi bilo nepravedno navoditi pojedinačna imena. 

 

 

6.       Šta biste poručili mladima koji teže profesionalnoj ostvarenosti u okruženju koje često nije dovoljno podsticajno? U čemu je tajna poslovnog uspeha, ukoliko tajna uopšte postoji?

Ne postoji tajna, svako od nas ima pravo i mogucnost izbora a samo od nas samih zavisi šta biramo. U ovom okruženju sam odrasla, školovala se, u istom tom okruženju gradim profesionalnu karijeru i podižem svoju decu. Ostvarenost je subjektivna stvar, i svako ima svoje kriterijume za ocenu zadovoljstva i stepena ostvarenosti. Neki ciljevi se moraju postaviti i ostvarenju tih ciljeva treba težiti, a ne pronalaženju izgovora za nepostizanje ciljeva. Onda zadovoljstvo zbog postignutog dolazi samo po sebi. Pa zatim novi, veći, ambiciozniji ciljevi… Pa još veće zadovoljstvo kada  se postignu ti novi ciljevi. Naravno, uvek postoji i drugi izbor – da se ne radi ništa i da se krivi okruženje. Svako donosi svoje odluke. I zivi u skladu sa tim odlukama.