Konačno smo stigli na more, i konačno sam se dočepala plaže! Ljudi, ala ja volim more. Nego, moram da priznam da me je isprva drmao stari dobri trip koji glasi:

Da li izgledam dovoljno dobro za plažu?

U prevodu, to znači – da li sam izabrala pravi kupaći, da li su mi butine prevelike, da li imam dobro držanje, da li svi pilje u moj stomačić, da li da li da li. E, ove godine je ta smaračka faza trajala mnooogo kraće. Tipa, pola sata. Možda to ima veze s tim što već, evo, 2 meseca aktivno vežbam u Kočoviću. Nije da sam za to vreme skinula svih 13 kg viška (ali jesam 6!!) niti sam za dva meseca postala ultravrh cica maca. Nije ni da to može za dva meseca. Ali to mi i nije cilj. Cilj mi je da se osećam okej u sopstvenoj koži. I da imam energije, ljudi, energije! E pa, pravo da vam kažem, ovde osećam se kao da bih planinu pomerila. Umesto da mislim da li me ona tamo cura gleda ispod oka i ocenjuje kako izgledam, ja razmišljam koliko ću puta danas otplivati do bova i nazad. I šta ću sve danas videti i doživeti.

Non stop plivam, ronim i šetam. Drugarice su me prvo gledale u fazonu: Šta ti je, sedi malo, smiri se. Mada evo, posle 4 dana, i one su se spontano aktivirale uz mene. Valjda mi nedostaju treninzi, pa moram negde da ih nadoknadim. I kao što je i Sale preporučio – radujem se stepenicama, kad god ih vidim. A ovde ih ima kol’ko ‘hoćeš. Sjajne su za održavanje kondicije i unapređenje izdržljivosti, ali i za večernja sanjarenja 🙂

Moram sad da palim, zadala sam sebi zadatak da na moru ne budem često online. Malo je čudno, ali je super 😉

Nadam se da i vi uspevate da ugrabite trenutke kraj vode. Želim vam da prigrlite leto, i uživate u trenutku.

Ljubi vas Maja iz kraja!