Ove nedelje, naša Iskra vas sprovodi kroz svoj osmogodišnji instruktorski put:

Februar 2009: Kao i većina ljudi, u teretanu sam kročila kada sam poželela da smršam. Tada sam igrala super ligu Srbije za žene i ozbiljno se bavila stonim tenisom, te je za poboljšanje mojih performansi u tom smislu bilo neophodno da malo izgubim na težini. Za LesMills programe sam čula od mamine frizerke 🙂  Na njihovom sajtu sam se dobro informisala šta sve imaju od programa, kao i šta sve od toga može da se nađe u Beogradu. Čitajući opise Body Attackaa, Body Combata, Body Pumpa i drugih stekla sam određenu sliku o njima i odlučila da bi Body Attack mogao da bude baš po mojoj meri: energičan, brz, sportski trening sa veeelikom potrošnjom kalorija. I ubola sam ko prstom u oko 🙂

Na svoj prvi Body Attack čas sam otišla kod Marije Nikolić Marize, u novobeogradski Ethnogym. Sećam se da je bila nedelja, termin je bio od 19h i otišla sam sama jer me je drugarica „ispalila“. Na času sam se oduševila muzikom, koreografijom, osmehom i energijom instruktorke! Iako sam crkla na tom treningu – zaljubila sam se u Body Attack.

Od tada sam postala inventar u teretani. Svaki dan sam isla na treninge, probala sam skoro sve sto je bilo u rasporedu, čak i Body Pump – slučajno, promašivši termin. Sećam se da sam prolazeći kroz vrata teretane često razmišljala kako je čudno toliko dobro se osećati u tom novom okruženju, kao da baš tu pripadam i da mi je tu mesto. Kasnije je postalo jasno zašto 🙂

 

Nisam razmišljala o tome da bih i ja mogla postati instruktor sve do trenutka kad me jedna starija i iskusnija instruktorka nije ohrabrila da odem na „audiciju za instruktore“. Tamo smo mi, odabrani vežbači, u toku jednog sata vežbali 4 programa (Body Attack, Body Step, Body Combat i Body Pump). Posmatrali su nas vlasnik teretane i grupica starijih istruktora, i na kraju nam saopštili da li smo prošli i za koji program. Mene su odabrali za Body Attack, ali pod uslovom da izgubim koju kilu! 🙂 Moram priznati da sam se malo uvredila, ali sam svakako bila srećna što sam dobila šansu da postanem instruktor.

Septembar 2009: Idealna prilika da krenem da držim časove je bila otvaranje novog centra na Banjici. Tako sam, nakon samo 6 meseci vežbanja, krenula da radim sa neviđenim entuzijazmom. Nisam bila sama, oformila se grupa novih, mladih instruktora koji su prošli tu „audiciju“ i svima nam je bila data šansa. Mogli smo bez problema da počnemo od nule i polako gradimo karijeru jer nas niko nije znao od ranije i to nam je mnogo značilo po pitanju samopouzdanja i tog nekog autoriteta koji svaki instruktor mora da ima. U toj FANTASTIČNOJ grupi smo bili Anka, Sale, Goxy i ja – društvo koje je i dan danas zajedno u Sportskoj Akademiji Kočović.

Od tada je samo krenulo da se ređa: nakon Body Attacka, ubrzo su mi „uvalili“ Body Combat (na početku ga nisam volela), kasnije i Body Step koji sam obožavala i dugo uživala na tim časovima. U međuvremenu sam počela da držim i freestyle programe: TBW, Gluteus/Abdos, Stretching i slicno.


A onda, 2011. godine, na red dolazi Zumba!  E, to je bilo otkrovenje! Zumba mi je omiljeni program i dan danas 🙂 Nakon povrede skočnog zgloba 2013. sam se licencirala i za Body Balance, jer sam morala da ubacim i neki mirniji trening u svoj raspored. Tu je na red došao i Aerobic low (hvala Violeta!) koji sada držim 6 puta nedeljno u dva različita SAK centra i većina vas me po tome i zna. I po Zumbi naravno! 🙂

Posle 8 godina bavljenja ovim poslom, ne mogu da kažem da i dalje imam onu istu, razmahanu strast, jer sam počela kao jako mlada i od tada do danas sam se dosta promenila. Treninzi koje držim su prešli put od ekstremno intenzivnih do jako mirnih. Ali ono što je važno – pozitivna energija i velika ljubav i dalje  su tu! Ljubav prema poslu, prema ljudima, muzici i pokretu. I verujem da će se tako nastaviti i u budućnosti 🙂

Moja poruka za sve vežbače bi bila: pronađite ono što volite! Ako vas neka aktivnost čini i srećnima i predstavlja boljitak za vaše zdravlje u isto vreme – pa gde ćete lepše! Veliki pozdrav i vidimo se na treningu 🙂